Tumori kože su promene na koži koje se manifestuju kao uvećanja ćelijske mase tkiva. U preko 90% slučajeva se pojavljuju na delovima kože koji su prekomerno izloženi sunčevom svetlu ili ultraljubičastom zračenju. Veliki je broj kožnih promena a jedna od podela je na urođene i stečene. Druga, ona koja pacijenta u suštini najviše zanima je, tumori kože koji ugrožavaju i oni koji ne ugrožavaju život pacijenta. Ako se ovoj drugoj podeli doda “nešto između” i posebna grupa – Nevusi (mladeži), dobijemo jednu od najčešće korišćenih klasifikacija. (1) Maligni, (2) Premaligni (Prekanceroze), (3) Benigni (4) Nevusi (mladeži).

Prisutna je i podela prema hirurškom pristupu lečenju. Benigni tumori kože (nevusi, atheromi, lipomi…), maligni tumori kože (bazocelularni karcinom, planocelularni karcinom, melanom …), maligni i benigni tumori mekih tkiva i angiomi (haemangioma, lymphangioma…)

Benigni tumori kože se najčešće pojavljuje (u preko 90 % slučajeva) na površinama koje su često izložene suncu ili ultraljubičastom zračenju. Maligni tumori kože se najčešće pojavljuje na leđima kod muškaraca i nogama kod žena. Drugi faktori rizika uključuju genetsku sklonost i prekomerno izlaganje rendgenskom zračenju ili nekim drugim vrstama zračenja. Izloženost arsenu, koji može biti prisutan u herbicidima još je jedan faktor rizika za razvoj raka kože. Oni su češći kod osoba svetle kože, plavih ili zelenih očiju, plavokosih ili riđokosih.

Maligni tumori kože

Kancerogeno tkivo, posebno kod velikih tumora, sadrži više ćelijskih grupacija koje se međusobno razlikuju po brzini rasta, kariotipu, građi ćelijskih membrana, imunogenim enzimima, osetljivosti na citostatike i druge terapijske metode, stepenu invazivnosti i brzini nastajanja metastaza. Najčešći maligni tumori kože su Bazocelularni karcinom, Planocelularni karcinom i Melanom.

Premaligni tumori kože (Prekanceroze)

Premaligni tumori kože su lezije na koži iz kojih se sa manjom ili većom verovatnoćom može razviti neki od malignih tumora kože. To su oni tumori koji sadrže neaktivne ćelije koje mogu postati kancerogene usled promena u metaboličkim procesima. Na pojavu prekanceroznih promena na koži najčešće utiču spoljašnji faktori , svi oni koji utiču na pojavu malignih. Jedna od najkancerogenijih hemijskih jedinjanja koje aktiviraju prekancerogene ćelije su policiklični aromatski ugljovodonici koji se nalaze u fosilnim gorivima. Policiklični aromatski ugljovodonici izazivaju rak kože kod radnika često u dodiru sa smolom.

Benigni tumori kože

Glavna karakteristika benignih tumora kože je činjenjica da njihove ćelije imaju ograničen rast i da su slične normalnim ćelijama tkiva. Dok rastu, benigni tumori takođe potiskuju okolne ćelije ali ih ne uništavaju. Jasno su diferencirani, pomični su i ne metastaziraju. Dok rastu rastu sporije.

Tokom dijagnostike je važno obratiti pažnju na kvalitet cele kože. Ponekad možemo pouzdano da utvrdimo da li se radi o benignoj promeni, ali nekada ni uz puno kliničkog iskustva ne možemo. Jedini način, u takvim slučajevima je histopatološka analiza koja se radi ili posle biopsije ili posle hirurškog uklanjanja tumora. Hirurzi su svakako skloniji ovom drugom.

Nevusi (mladeži)

Nevusi su grupisane ćelije tkiva koje se razlikuju od normalnih, a glavna razlika je boja koja potiče od pigmenta melanocita. Anomalije su uvek dobro ograničene i nastale su kao posledica poremećaja u embrionalnom razvoju. Kada su prisutni na rođenju kažemo da su kongenitalni (urođeni) ili se jave tokom života kada kažemo da su stečeni. Jako je veliki broj promena na koži koje zovemo nevus (mladež), klasifikacija je obimna, najčešća osnovna podela je na epidermalne, pigmentne i vaskularne nevuse.

*Ako želite možete se nešto manje uopšteno upoznati sa Tumorima kože.